Da bismo tačno razumeli tekst, zapravo, intervju koji je u javnosti izazvao mnoge kontraverze, moramo razumeti profesionalni odnos između autorke intervjua i najpoznatijeg pisca današnjice. Na pitanje o patentima koje je Nikola Tesla ostavio za sve generacije, pisac iz Niša Dejan Stojiljković odgovorio je da se time nije mnogo bavio.
Suština samog intervjua nisu spekulacije da li je Tesla bio vernik ili ne, već njegovi najveći izumi, zbog kojih je zadužio čitav svet!
Takođe, na pozive zbog direktnih pitanja, koje je novinarka upućivala piscu Dejanu Stojiljkoviću, on nije odgovarao. U ovom intervjuu nema skoro nikakvih nejasnosti, sem zabluda interpretatora i neadekvatnih odgovora, dobijenih od samog intervjuisanog pisca.
Dejan Stojiljković: Zbog jeftinog patriotizma nameće nam se da je Tesla bio pravoslavac, a on nije mario za obrede činovnika u mantijama
Ono što je sigurno da Teslina autobiografija „Moji izumi“ potvrđuje kako ovozemaljska civilizacija primenjuje upotrebu struje visokih frekvencija. Ovi aspekti njegovog pomnog istraživanja, ostali su u prošlom veku, najveća misterija za mnoge naučnike, a i širu javnost. To je, zapravo, primena naizmenične struje visokih frekvencija u medicinske svrhe?
Mislim da nisam dovoljno kompetentan da dam precizan i tačan odgovor na ovo pitanje. To znaju stručnjaci, inženjeri i naučnici. A i oni sami priznaju da je u mnogim aspektima za njih Tesla i dalje nerešena jednačina sa mnogo nepoznatih. Pretpostavljam da je to zato što je bio mnogo ispred svog vremena i razmišljao na dosta drugačiji način od svojih kolega savremenika. Njegov pristup nauci i prirodi kao takvoj bio je unikatan, skoro pa mističan.
Jeste li uspeli da dobijete originalne fotografije iz muzeja „Nikola Tesla“ koje smeštate kao svedočanstvo o najznačajnijem naučniku svih vremena i samim tim kako se ova država odnosi prema kulturnom izvrsnom nasleđu (Teslin jedini plavi portret – slikan na platnu)?
Nisam. Fotografije u knjizi su iz privatnih kolekcija i kupljene su na internetu.
Najviše impresionira Teslina autobiografija iako ima mnogo studija o njegovom napretku i pronalascima. Kojom ste se građom služili prilikom istraživanja i šta je tom prilikom ostavilo najjači utisak, možda za javnost neki manje poznati detalji?
Najvažniji izvori su mi bili knjiga Ričarda Mansona „Tesla – pronalazač modernog“ i roman Vladimira Pištala „Tesla, portret među maskama“. Naravno, i zapisi koje je sam Tesla ostvio iza sebe.
Koliko ste obratili pažnje na Teslin odnos sa majkom i dirljiv prikaz sopstvenog mu života u Njujorku i njegovom boravku u međuvremenu u Parizu, u času kada ona umire?
Postoje čitava poglavlja o tome u knjizi. Naročito su mi bile zanimljive dve stvari. Prva je da Tesla talenat za pronalazaštvo nije nasledio od oca već od majke koja je bila jedna veoma inteligentna i visprena osoba. Njihov odnos je zato bio veoma specifičan, čak i kad je Tesla bio hiljadama kilometara daleko. Druga stvar koja mi je bila nepoznata jeste da je neko vreme, po dolasku u Njujork, morao da radi kao običan fizički radnik i živi po iznajmljenim sobama u sirotinjskim delovima grada. Prvi Teslin posao u tom velikom gradu bio je na izgradnji podzemne železnice.
U skladu sa stručnim opisom za svaki prijavljeni patent, Tesla ih je imao minimum 308 iz 27 različitih zemalja na pet kontinenata. Međutim, mnogi od tih patenata se odnose na iste Tesline pronalaske. Razlog za takvu klasifikaciju je u tome da za jedan isti pronalazak postoji više patenata iz različitih zemalja. Skup patenata, kojim je zaštićen jedan pronalazak, naziva se patentnom familijom, dok se patenti koji sačinjavaju patentnu famaliju nazivaju analozima. Patent za koji je podneta prva prijava u nekoj zapadnoevropskoj zemlji, pored SAD-a (Francuska, Velika Britanija, Belgija, Nemnačka, Italija i Austrija) naziva se osnovnim patentom. Do kakvih ste još saznanja došli na ovu temu?
Nisam se time bavio mnogo, više me je zanimao njegov život i on kao ličnost.
