Savremeni Srbin ili Srpkinja veruju u laži, vradžbine, predrasude, nadrilekarstvo, robuju praznoverici, samozvanim šamanima, horoskopima i gledanju u kristalnu kuglu, kaže za Nova.rs istoričar i pisac Milan St. Protić.
„Junak ove knjige našao se u samom grotlu istorijskih zbivanja, sudbonosnih koliko i tragičnih, što su zadesila evropski komad Zemljine lopte i nas Srbe na njenom jugoistoku u periodu od 1941. do 1954. Redovi koji slede su atipična hronika tih događaja, onog što se odigralo pre i onog što se desilo posle“, reči su kojima Milan St. Protić otvara novi roman „Ime joj je Glorija“, dodajući:
„Svaka priča ima četiri strane: našu stranu, njihovu stranu, istinu i ono što se zaista dogodilo.“
Nova knjiga akademskog profesora istorije, pisca, bivšeg diplomate i političara Milana St. Protića „Ime joj je Glorija“ izašla je iz štampe u izdavačkoj kući ,,Arhipelag“. Morton Samuilo Smit, junak romana Milana St. Protića, profesionalni je američki istoričar i profesor na Кolumbija univerzitetu u Njujorku. Potraga za tajnim jevanđeljem po Marku odvodi Mortona Smita u grotlo Drugog svetskog rata i građanskog rata u Jugoslaviji, a kasnije i u socijalističku Jugoslaviju, gde sreće ljude kakve pre nije znao i svedoči nesvakidašnjim događajima i sudbinama.
Knjiga je, kako objašnjava Milan St. Protić u razgovoru za Nova.rs, pripremana kao zasebno delo, a ne kao produžetak već objavljenih romana „Sinajsko jevanđelje“ i ,,Roman o poraženima“. Po strukturi kompleksan, vrlo nadahnut, činjenično potkrepljen, neočekivano interpretiran roman sagledava istorijske okolnosti iz sasvim drugačijeg ugla, uzbudljivo pokrivajući i ljubavnu dimenziju. Ovaj višeslojan roman otvara teme poput odnosa crkve i države, zatim istorijske okolnosti tokom Drugog svetskog rata, predistorijske odnose u tadašnjoj Jugoslaviji, nauku koja je često usamljena pred stvarnošću i njenim akterima, kao i ljubavne odnose između glavnog junaka Mortona i Bele, majora Muslina i srpkinje Ivanke …
– Kroz roman se prepliću dve priče koje se, naposletku, stapaju u jednu. Prva se bavi traganjem biblijskog istoričara Mortona Smita, Amerikanca sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, za tajnim jevanđeljem po Marku u čežnji za svetskom slavom. Druga je priča naša, srpska priča, ona s izgubljene strane u građanskom ratu 1941-1945. To je priča o sudbinama onih što su ostali verni „kralju i otadžbini“, onih što su zaslužni za operaciju „Halijard“ i spasavanje više stotina savezničkih avijatičara. Želja mi je bila da verodostojnost, istinitost prohujalih događaja i ljudi zatečenih u njima, predstavim u pripovedačkoj formi. U romanu ima i intimnih, veoma ličnih, omaža mojim omiljenim američkim piscima Emersonu, Dikinsonovoj, O´Nilu… Ima i drugih ličnosti od krvi i mesa sa izmenjenim imenima i prezimenima, ali s onim osobinama koje te ličnosti u stvarnosti poseduju ili su posedovale. Kao i u ranijim pripovedačkim pokušajima, i ovde je autorova imaginacija svedena na minimalnu meru, a i tad u skladu sa zakonom najverovatnijeg scenarija – otkriva Milan S. Protić.
Mortona Samuila Smita, junaka romana, zatičemo u istorijskom razdoblju od početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji 1941. i u poratno doba. Upitan gde je u komunizmu bio Bog, Protić odgovara da je to teško i veliko pitanje.
– Pričom o Markovom jevanđelju hteo sam da čitaocu približim „Sveto pismo“, Hristov životopis i pomognem mu da shvati poruku Hristovu. Otud i onaj dug citat iz Markovog jevanđelja. Čini mi se da je našem prosečnom čitaocu „Novi zavet“ prilično dalek i nepoznat. Dostojevski je pisao o tri evropske pogubnosti, misleći pride na levičarstvo: ateizam, nihilizam i imoralnost. Pod nihilizmom je podrazumevao socijalizam. Mada, trebalo bi reći, evangelističko (protestantsko) tumačenje hrišćanstva, o kojem je u romanu reč, nema mnogo dodirnih tačaka sa pravoslavljem Fjodora Mihailoviča. U jednoj ravni, ovo je knjiga o Americi i Srbiji, Amerikancima i Srbima, nesporazumima i izneverama, pouzdanju i razočaranju… I opet sudbine… Ljudske i narodne… Pojedinačne i kolektivne…
Autor teksta: Biljana Dimčić
Pročitaj ceo članak na Nova.rs
