Opustošeni politički sistem ili da kažemo njegovo nepostojanje u srpskoj autokratiji razdrman je novom ali prevashodno mladalačkom energijom koja je pokrenula izmene u dosadašnjem političkom delovanju.
Mnoge političke partije skorijeg datuma, gube svoje svojstvo na autokratskom nebu, zanemoćale ovakve srpske politike.
Više ni politička orijentacija nema smisla.
Sve stranke su centrističke u svom autohtonom delovanju. Da li su parlamentarne ili nisu, manje je važno.
Da li su delatne ili ne, upitno je.
Nema rezultata.
Studentska pamet i organizacija su pobedile autoritarnost! Pobedile mučno bezvlašće.
Funkcioneri jedne nenormalno orijentalne stranke Srpske napredne stranke su se skrili od Pameti. Mnogi još bauljaju na nekim pozicijama, funkcijama, upravljaju nekim odeljenjima, održavaju nekakvo bitisanje, bez privrednog povoja i rastuće ekonomije.
Pustoš. Ukoliko ne primenimo međunarodno pravo, razvlašćivanje će postati još jedna podloga za dogradnju postojećih struktura, i to bez zdravog temelja kao osnove.
To otprilike znači: Ako je direktor jednog lokalnog pozorišta stolovao neku godinu na čelu te institucije, pa je onda prešao da upravlja regionalnim arhivom, pa je zalutao u atrijumu Kulturnog centra, baveći se ponajmanje kulturnom problematikom, a ponajviše zapošljavanjem naprednjačke armije i odvoženjem istih na narodne skupove…
Čovek od svih znanja, koje je sticao, ima samo pripadnost nenormalnoj i opskurnoj političkoj organizaciji. Takvih je primera, bez slobodnog tržišta, previše.
Može li razvlašćivanje najveće stranke (političke organizacije) promeniti strukturu ljudskog faktora?!
Ko sačinjava naše društvo?
