Malo je poznato da je Nikola, po dolasku u Njujork, morao da radi kao fizički radnik i živi po iznajmljenim sobama u sirotinjskim delovima grada, a da mu je prvi posao bio na izgradnji podzemne železnice, otkriva za Nova.rs pisac Dejana Stojiljković, koji je objavio knjigu „Nikola Tesla: Pesnik nauke“.
Luksuzno bibliofilsko izdanje knjige „Nikola Tesla: Pesnik nauke“ Dejana Stojiljkovića kroz 10 poglavlja pokušava da odgonetne zagonetnu ličnost velikog naučnika prateći njegov životni put od rodnog Smiljana do Njujorka. Ako želite da saznajte od koga je Tesla nasledio talenat za pronalazaštvo, kakvi su bili njegovi prvi dani u Americi, zašto su ga smatrali osobenjakom, kako je pobedio Edisona u „Ratu struja“, zbog čega je dugo važio za jednog od najpoželjnijih njujorških neženja, kakav je bio njegov odnos sa Markom Tvenom i Mihajlom Pupinom, zašto ga nisu primili u Srpsku kraljevsku akademiju, kakav je stav imao po pitanju religije i Boga, odakle njegova fascinacija viskijem smatrajući da produžava život, i zbog čega su njime bili fascinirani Dejvid Bouvi i Kristofer Nolan, onda je nova knjiga pisca Dejana Stojiljkovića, u izdanju kuće „Medivest KT“ iz Niša, pravo štivo za vas.
Uprkos Teslinoj autobiografiji ,“Moji izumi“ mnogi aspekti naučnikovog pomnog istraživanja ostali su u prošlom veku najveća misterija, ne samo za mlađe mu kolege već i širu javnost. Iako je svestan da nije dovoljno kompetentan da pruži precizan i tačan odgovor na tu misteriju, s obzirom na to da je to pitanje, pre svega, za stručnjake, inženjere i naučnike, Dejan Stojiljković u razgovoru za Nova.rs naglašava da je „u mnogim aspektima i za njih, ali i za sve Tesla i dalje nerešena jednačina sa mnogo nepoznatih“:
– Pretpostavljam da je to zato što je bio mnogo ispred svog vremena i razmišljao na dosta drugačiji način od svojih kolega savremenika. Njegov pristup nauci i prirodi kao takvoj bio je unikatan, skoro pa mističan.
Iako ima mnogo studija o Teslinom napretku i pronalascima, upitan kojom se građom služio prilikom istraživanja za svoju luksuznu knjigu, koju krase fotografije iz privatnih kolekcija, i šta je ostavilo najjači utisak, Stojiljković odgovara:
– Najvažniji izvori su mi bili knjiga Ričarda Mansona „Tesla – pronalazač modernog“ i roman Vladimira Pištala „Tesla, portret među maskama“. Naravno, i zapisi koje je sam Tesla ostavio iza sebe.
A na pitanje koliko je obratio pažnje na Teslin odnos sa majkom i dirljiv prikaz sopstvenog mu života u Njujorku i kao i naučnikov boravak u Parizu, u času kada ona umire, pisac priča da o svemu tome postoje čitava poglavlja u knjizi.
– Naročito su mi bile zanimljive dve stvari. Prva je da Tesla talenat za pronalazaštvo nije nasledio od oca, već od majke, koja je bila veoma inteligentna i visprena osoba. Njihov odnos je zato bio veoma specifičan, čak i kad je Tesla bio hiljadama kilometara daleko. Druga stvar koja mi je bila nepoznata jeste da je neko vreme, po dolasku u Njujork, morao da radi kao običan fizički radnik i živi po iznajmljenim sobama u sirotinjskim delovima grada. Prvi Teslin posao u tom velikom gradu bio je na izgradnji podzemne železnice – objašnjava Dejan Stojiljković, a osvrnuvši se na opšte znanje o Teslinim patentima u 27 različitih zemalja na pet kontinenata, priznaje da, dok je pisao knjigu, nije se time bavio mnogo, već ga je „više zanimao njegov život i Tesla kao ličnost“.
I dok su najznačajniji Teslini pronalasci magnetno obrtno polje, polifazni sistem, asinhroni motor, sinhroni motor i transformator, a prvu prijavu patenta za električnu lampu podnosi tek posle dolaska u SAD, 30. marta 1884. godine, o obrazovanju naučnika ne zna se baš do detalja…
Autor teksta: Biljana Dimčić
Pročitaj ceo članak na Nova.rs
