Razgovor prof. dr Slaviša Orlović – Fakultet političkih nauka
Pišete u najnovijoj studiji „Nadziranje demokratije“ CLIO, parafraziram: kako je španski filozof Hose Ortega još 1930. godine napisao da je masa prosečan čovek, tačnije „Prosečnost preovlađuje i postaje nepristojno razlikovati se. „Ko god nije kao svi ostali, ko ne misli kao svi drugi, u opasnosti je da bude eliminisan“. To znači?
„Masovni mediji doveli su do masovnog društva u kojem pojedinac gubi svoju individualnost. Po Ortegi i Gasetu koji je „Pobunu masa“ pisao još 1930-te, to je čovek-masa, zakopčan u sebe, misli da zna sve samo ne zna da ne zna i koliko ne zna. Ponaša se mediokritetski, ima manjak znanja a višak pouzdanja. Ukalupljen je u kolektivitet, utopljen u gomilu, masu i plebs, krije se iza nekog kišobrana ili suncobrana, slepo sledi vođu, demagoga ili populistu. U takvoj atmosferi opasno je razlikovati se. Ta vrsta uniformnosti može biti fatalna za društvo i njegov napredak.“- ističe profesor Političke sociologije dr Slaviša Orlović
Ovo je samo uvod u jednu opsežnu temu gubljenja identiteta u toku procesa globalizacije svetskog društva i primene utvrđenih zakonitosti prilikom upotrebe savremenih obrazaca u komunikaciji, delovanju i regenerisanju novosti u svim životnim okolnostima i dnevnim atrakcijama. Ljudi se otuđuju jedni od drugih, udaljuju se međusobno, i samim tim se udaljavaju i od samog života. Alijenacija je poprimila ogromne okvire jednog bitisanja da je nekako postalo nesaznatljivo: kolike su joj razmere i šta (koji pojave) sledi nakon takvog otuđenja!
Kolokvijalno rečeno: velika je to bara u kojoj se šeću krokodili….
Profesor tvrdi da ljudi pre uzmu miša u ruku nego li da drže jedno drugo za ruku. A šta rade milioneri i milijarderi sa velikom ovozemaljskom grupacijom stanovnika planete?
Navodite u knjizi kako pet najjačih kompanija Fejsbuk, Majkrosoft, Gugl, Epl, Jahu i novinarskim slengom rečeno igrača na tržištu drže krupan kapital i da se sve vrti oko njih. Hoćete li nam objasniti kako srpska finansijska elita posmatra kretanje kapitala u svetu, odnosno kakva je društvena hijerarhija u malom, ako je uopšte ima?
Ovih pet kompanija koje pominjete su internet monopolisti koji imaju vodeću ulogu ne samo u SAD-u već i na svetskom tržištu. Amazon je stekao monopol, držeći između 70 i 80 odsto ukupne internet prodaje fizičkih knjiga i e-knjiga a zatim se proširio i na druge oblasti. Monopoli su im omogućili pokrivanje tržišta, diktiranje cena, kao i druge oblike uspostavljanja kontrole. Postojanje monopola ugrozilo je konkurenciju koja je mogla da održi kontrolu, korekciju i kakvo-takvo poštenje. Fejsbuk, Gugl, Majkrosoft, Amazon i još nekoliko kompanija postali su vodeći u svakom pogledu, a pre svega u profitu. Prema podacima Blumbergovog indeksa, deset nabogatijih ljudi na svetu tokom 2021. godine zaradili su 402 milijarde dolara. Među njima osmoro se bave internetom, informacionim tehnologijama i novim medijima. Na prvom mestu je Ilon Mask, osnivač i vlasnik „Tesle“ i Spejsiksa sa 270 milijardi dolara, koji je 2022. kupio Tviter za 43 milijarde dolara, a morao je da plati 11 milijardi poreza. Na drugom mestu je Džef Bezos, vlasnik Amazona, na trećem mestu je Francuz Bernar Arno jedini koji nije Amerikanac, a i ne bavi se informacionim tehnologijama. Na četvrtom mestu je Bil Gejts, suosnivač Majkrosofta, na petom mestu je Lari Pejdž, suosnivač Gugla, na šestom mestu je Mark Zakerberg, vlasnik Fejsbuka (Mete), na sedmom mestu je suosnivač Gugla Sergej Brin, na osmom mestu je Stiv Balmer, izvršni direktor Majkrosofta na devetom mestu je Voren Bafet, investitor, koji se ne bavi informacionim tehnologijma, i na desetom mestu je Leri Elison, predsednik i osnivač Orakla. Internet kompanije čine trinaest od trideset najbogatijih američkih kompanija, a njih četiri ulaze u trideset najvećih privatnih poslodavaca. Ogromni profiti su rezultat monopola, komercijalizma, mreža efekata, eksploatacije radne snage i vladinih politika i subvencija. Uspostavljeni sistemi moći postaju nedodirljivi.
