Maksima – mislim dakle postojim – u savremenom društvu, preobratila se prema rečima profesora političke sociologije savremeniog društva Slaviše Orlovića u – tvitujem dakle postojim. U svojoj studiji „Nadziranje demokratije“ Orlović naučno razmatra fenomene današnjice i političkog uređenja kako fundamentalno tako i sa primesama istraživačkog korpusa velikih ideja brojnih teoretičara i naučnih radnika u savremenoj teoriji. Ono što je zasigurno da profesor stalno ostaje u sferama političko-socioloških znanja koja nude odgovore na društvena kretanja u dvadeset i prvom veku, a u vezi su sa novim fenomenima koje savremeno društvo postavlja pred pojedinca, koristeći Internet i druga tehnološka pomagala i dostignuća.
Takvo ponašanje pojedinaca uslovilo je širenje i podsticaj alijenacije i promenu društvenih obrazaca, te se populacija kako on kaže, pre odlučuje da drži miša u ruci, nego li da jedni druge drže za ruku. Otuđenje odvaja pojedinca od tradicionalnih normi ponašanje i otvara neke nove modele samoizolacije što voljno što pod uticajem društvenih mreža. No, nije samo novo doba donelo promene u ljudskom ponašanju, već je i ekonomija rapidnom brzinom napravila jaz između novoformirane prebogate klase u informacionim tehnologijama i finansijskim poslovima. Prema tome na pitanje kako pet najjačih kompanija Fejsbuk, Majkrosoft, Gugl, Epl, Jahu i novinarskim slengom rečeno igrača na tržištu, drže krupan kapital i da se sve vrti oko njih, Orlović odgovara:
„Ovih pet kompanija koje pominjete su internet monopolisti koji imaju vodeću ulogu ne samo u SAD-u već i na svetskom tržištu. Amazon je stekao monopol, držeći između 70 i 80 odsto ukupne internet prodaje fizičkih knjiga i e-knjiga a zatim se proširio i na druge oblasti. Monopoli su im omogućili pokrivanje tržišta, diktiranje cena, kao i druge oblike uspostavljanja kontrole. Postojanje monopola ugrozilo je konkurenciju koja je mogla da održi kontrolu, korekciju i kakvo-takvo poštenje. Fejsbuk, Gugl, Majkrosoft, Amazon i još nekoliko kompanija postali su vodeći u svakom pogledu, a pre svega u profitu. Prema podacima Blumbergovog indeksa, deset nabogatijih ljudi na svetu tokom 2021. godine zaradili su 402 milijarde dolara. Među njima osmoro se bave internetom, informacionim tehnologijama i novim medijima. Na prvom mestu je Ilon Mask, osnivač i vlasnik „Tesle“ i Spejsiksa sa 270 milijardi dolara, koji je 2022. kupio Tviter za 43 milijarde dolara, a morao je da plati 11 milijardi poreza. Na drugom mestu je Džef Bezos, vlasnik Amazona, na trećem mestu je Francuz Bernar Arno jedini koji nije Amerikanac, a i ne bavi se informacionim tehnologijama. Na četvrtom mestu je Bil Gejts, suosnivač Majkrosofta, na petom mestu je Lari Pejdž, suosnivač Gugla, na šestom mestu je Mark Zakerberg, vlasnik Fejsbuka (Mete), na sedmom mestu je suosnivač Gugla Sergej Brin, na osmom mestu je Stiv Balmer, izvršni direktor Majkrosofta na devetom mestu je Voren Bafet, investitor, koji se ne bavi informacionim tehnologijma, i na desetom mestu je Leri Elison, predsednik i osnivač Orakla. Internet kompanije čine trinaest od trideset najbogatijih američkih kompanija, a njih četiri ulaze u trideset najvećih privatnih poslodavaca. Ogromni profiti su rezultat monopola, komercijalizma, mreža efekata, eksploatacije radne snage i vladinih politika i subvencija. Uspostavljeni sistemi moći postaju nedodirljivi.“
