Pre neki dan je iz izdavačke kuće CLIO izašao novi naslov E.K. Grejlinga „Rat“. Koje postavke u konceptu rata, preko najstrašnijeg Drugog svetskog rata i propratnih zlodela holokausta, naci – logora, milionskih ubijanja, nirnberških sučeljavanja posle rata, ovaj istaknuti britanski filozof dovodi u pitanje, pitali smo glavnog i odgovornog urednika Zorana Hamovića, koji je dao sliku savremenog društva kroz izbor i drugih autora.
Knjiga „Rat“ autora Entonija K. Grejlinga predstavlja filozofsko, etičko i istorijsko preispitivanje rata, a posebno Drugog svetskog rata, koji se često posmatra kao „pravedni rat“. Grejling u ovom delu dovodi u pitanje niz ustaljenih postavki o ratu, pravdi, moralnosti, odgovornosti i civilizaciji, analizirajući ih kroz prizmu najvećih strahota 20. veka – holokausta, bombardovanja civilnog stanovništva, koncentracionih logora i posleratnih suđenja. U vremenu kad se rat sve češće opravdava kao „neophodno zlo“, knjiga Rat je poziv na etičku budnost, kritičko preispitivanje istorije i opomenu da naša civilizacija nije imuna na brutalnost – naprotiv, može je proizvoditi sofisticiranije nego ikada pre.
Na pitanje kako da običan građanin, pogođen ukrajinskim ratom, razume ovu studiju i sagleda okruženje u kome svakodnevno prebiva, naš sagovornik odgovara:
Ova studija ima snažnu, praktičnu poruku za običnog građanina, naročito u vremenu kada su konflikti poput rata u Ukrajini ili Palestini, deo svakodnevne realnosti, informacija i straha. Grejling upozorava da kada se rat „normalizuje“ – nasilje ulazi u svakodnevicu. Stoga, građanin pogođen ratom, direktno ili posredno, ne sme da postane samo pasivni posmatrač. Mora da čita između redova, da se povezuje sa mislećim ljudima, da ne pristaje na manipulaciju, da održava kritičku distancu i da ostane moralno čvrst kada je najteže. To je prvi i najvažniji korak ka miru – moralni otpor ratu u vlastitoj svakodnevici.
