Imam strast da ispričam priču. Pripovedanje nije samo deo mog života, nego život ne mogu ni da zamislim bez pripovedanja, kaže za Nova.rs pisac Jovica Aćin.
Jedan od pisaca koji je u finalu izbora za Nagradu „Beogradski pobednik“ jeste srpski esejista, književnik i prevodilac Jovica Aćin. Nagrađivani pisac je u prošlog godini objavio čak dva romana, ali za dva različita izdavača. Jedan je „Kotao“, koji je objavila „Laguna“, a drugi „Šibanje“, u izdanju „Službenog glasnika“, koji ima šansu da sutra bude ovenčan „Pobednikom“.
U „Kotlu“ Aćin donosi priču o Italijanu Gamberu Rosiju, koji sada živi u Srbiji. Nekada je pomno istraživao život velikog Fridriha Ničea, naročito njegov kratki i zagonetni odlazak u Mesinu na Siciliji. Gambero će pritom upoznati i svoju buduću suprugu, koja je skupljala podatke o Servantesu. Međutim, kako se činjenice budu nakupljale tako će se pojaviti tragovi koji vode do zločina, što će imati dalekosežne posledice… Ovo je siže „Kotla“, koji je okarakterisan kao intrigantan, mudro napisan i zanosan psihotriler koji pokazuje svu pripovedačku raskoš Aćina. A „Šibanje“ je, kako je zapisao Gojko Tešić, magijski i magnetičan roman: „kad ga otvorite i predate se čitanju, teško ćete moći da se odvojite od njega. Kad ga dočitate, nećete proći bez ošamućenosti koja prati svaku istinsku umetnost romana i čini nas boljim, a onda i svet može iznova postati podnošljivije mesto“.
Jovica Aćin u razgovoru za Nova.rs objašnjava najpre zbog čega je glavni junak „Kotla“ došao u negotinsku krajinu gde se uzgaja i pravi crno vino muskat hamburg…
– Razmišlja o ljubavi koja ga je dovela u Srbiju, ali i o grobljima s kojima pri tome mora da se suoči. Njegova sudbina jeste sudbina stranca. Pitanje je u kojoj se meri kod nas stranac prihvata. Nismo li skloni samoobmanama?
Aćin dodaje da čak i romani koji su tužni i pripovedaju tragične događaje „pobuđuju izvesno zadovoljstvo“:
– To je zadovoljstvo bez kojeg je čitanje nemoguće. Ono može, između ostalog, poticati od vedrog pripovedanja o nečemu što nije nimalo veselo. Tako vidim „Kotao“, tako vidim i svoj nedavni roman „Šibanje“, o kojem se sistematski ćuti i u kojem nam ulični pripovedač, progonjeni beskućnik, govori o mračnim savezima vlasti i zločina.
Na pitanje nije li to zlatni prah kojim pokušava da u književnost uvede ničeovsko „nad – ja“ kaže:
– Fridrih Niče je vulkanski mislilac, a njegova kritička lava je daleko od toga da je ohlađena. Večito je aktuelan. Čitajte ga i videćete koliko pogađa u bezdan nad koji se naginjemo. On je jedan od likova u mom romanu, ali nije to istorijski lik. Napola je izmišljen. On je lik koji traga za veselošću usred opsednutosti ponorom – priča književnik.
Jovica Aćin opsesivno tumači i gradi lik poznatog filozofa, tvorca nihilizma, i uvodi ga u svoju literaturu, između ostalog, pišući: ,,Trag vulkanske ljubičice na listu `Vesele nauke`, uprkos tolikim godinama, sačuvao je delikatan miris cveta“.
– Miris izvesnih cvetova traje dugo, njihova mirisna supstanca ne vetri olako. To je miris koji nam dočaravaju književna dela. Književno stvaranje jeste vesela nauka. Za nju uzrok i posledica mogu biti istovremeni. Valjda nema veće čovekove kreativnosti od one koju nalazimo u umetnosti i književnosti. Zamislimo kreativnost kao uzrok. U kreativnosti se već potencijalno i u isti mah nalazi delo kao posledica. Takva kreativnost, verujem, jeste jedini spas za čoveka na litici i nagnutog nad ponor.
Na našu konstataciju da hladni racio kojeg obilato koristi, kao da opservira nepouzdanu toplu ljubav, pisac primećuje:
Autor teksta: Biljana Dimčić
Pročitaj ceo članak na Nova.rs
