U doba Jovana Cvijića je karakterologija naroda bila veoma popularna u humanističkim naukama i u svetu i kod nas. Podsetiću vas na delo Vladimira Dvornikovića „Karakterologija Jugoslovena“. Radi se o teoriji po kojoj određeni geografski, istorijski i društevni uslovi stvaraju specifičnu kolektvnu psihologiju naroda. Međutim, svaka preterana generalizacija, i posebno, kolektivizacija ljudskih karaktera može odvesti stranputicom. Mislim da se Cvijićev „dinarski tip“ u potonjim vremenima trivijalizovao i u dobroj meri zloupotrebljavao. Pokazalo se u modernom dobu da se sredstvima masovne manipulacije može stvoriti „nova svest“, kaže za Nova.rs istoričar i pisac Milan. St. Protić.
Nedovoljno je, po sudu Milana St. Protića, preciziran kod nas pojam patrijarhalnosti.
– U stvari je kapitalizam uticao na postepeno nestajanje patrijarhata u onoj svojoj izvornoj formi seoskog načina života. Potreba za ženskim radom u industrijskoj proizvodnji, atomizacija porodice neminovno je vodio ka emancipaciji žena kroz tešku političku borbu počevši od poslednjih decenija devetnaestog veka. A borba traje i danas. Ona je išla uporedo sa osvajanjem građanskih prava i sloboda i tim osvajanjem bila i ostala uslovljena.
U Srbiji se u današnje vreme zapatila jedna neopatrijarhalnost uporedo sa neoautoritarnošću i novokomponovanim nacionalizmom, glorifikacijom rata i nasilja. Taj se mačoizam na ovdašnji način usmerio na druuštveno normalizovanje zlostavljanja i ponižavanje žena. Ali, to je fenomen novog datuma – kaže za Nova.rs istoričar i pisac.
Možda je Velika Britanija jedina zemlja koja ima preimućstvo u spajanju tradicije s bogatstvom?
– Moglo bi tako da se kaže. I SAD, Kanada, Australija, takođe. Sve bivše britanske kolonije. Običajno pravo je uzrok te pojave tzv. „common law“ iz kog je proisteklo njihovo precedentno pravo. Poznato je da Velika Britanija nema jedinstven, pisan ustav, a da je najstarija parlamentarna demokratija u istoriji sveta. No, tamo i dalje postoji plemstvo, čak i gornji dom u parlamentu s naslednim, aristokratskim, pravom i, naravno, neprikosnoveost monarhije kao oblika vladavine. Ponavljam, precedentno pravo je na snazi i u pomenutim bivšim kolonijama. Ta britanska tradicionalnost dovela je do pretežno mirnih i postupnih promena u političkom sistemu i društvenim odnosima. osim u vreme Kromvela. Na Ostrvu nije bilo revolucionarnih preokreta kao, recimo, u Francuskoj.
Koliko će nam onda biti potrebno godina da sazremo kao rano demokratsko društvo?
– Britanski parlamentarizam je bio naš uzor krajem 19. i početkom 20. veka. Naše su se političke stranke najviše ugledale na Engleze i od njih crple iskustva u izgradnji državnog i ustavnog ustrojstva. Tad su na srpski prevedeni glavni engleski teoretičari parlamentarizma od Mila do Bedžhota. U 20. veku, usled niza istorijskih okolnosti, taj se pravac izgubio. Mi ovde nismo saglasni ni da hoćemo demokratiju, a kamoli koju od mogućih alternativa treba prihvatiti. Kod nas su i višepartizam i parlament puki politički dekor, kulise iza kojih se krije autoritarnost. Ako bismo krenuli britanskim putem, prvo bismo morali da vaspostavimo kraljevinu. Koliko je to realno zaključite sami.
Proveli ste, kao diplomata, pet godina, kako kažete, u dosadnoj Švajcarskoj. Koliko uređenost jedne zemlje uslovljava dosadu, iz koje se ipak šire vidici?
– Švajcarska je zemlja blagostanja, a blagostanje proizvodi dosadu. Švajcarska je raj prosečnosti, skrojena za običnog čoveka. Bez idolopoklonstva, divljenja velikanima, isticanja individualnih dostignuća. Ceni se samo opšti, ukupan, prosečan, uspeh. Švajcarska je i zemlja podeljena između protestanata i katolika, frankofona, germanofona i italijanske manjine. Njen federalizam je, otud, labav, veoma labav, sa veliim nadležnostima kantona i ograničenim prerogativima centralne vlasti. Švajcasrka je zemlja ravnoteže, kompromisa u kojoj je direktno izjašnjavanje građana referendumom starije od svakog donetog zakona. Jedinstvena je, jedna jedina. Nemogućno ju je kopirati, ali se određena iskustva i rešenja mgu preuzeti. Najzad, ta dosadna zemlja u sebi krije fantastične istorijske pripovesti.
Autor teksta: Biljana Dimčić
Pročitaj ceo članak na Nova.rs
