Srbija je zemlja autoritarnog populizma u kojoj vlast i vođa zarobljavaju državu kada postaju ,,spin diktatura”
Mustra kako se to radi je jasna – prvo, pobedite na izborima i ukrotite pravosuđe, obezbedite da ne pravi probleme…
Profesor političke sociologije u penziji na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković za portal nova rs kaže da su studenti brutalno napadani na mirnim protestima, i da je takav oblik represije karakterističan za despotizam u širem njegovom smislu, verno objašnjavajući kako se to vlada i kom tipu režima pripada Srbija.
-U početku populista uvek dolazi pod plaštom demokratije i pobune protiv elita. Međutim, kada dođu na vlast populisti počinju da uništavaju ključne demokratske mehanizme, tvrdi univerzitetski profesor Džon Kin u knjizi ,,Život i smrt demokratije“. Populističko upravljanje karakterišu tri stvari grabljenje državnog aparata, korupcija i “masovni klijentelizam” (razmena materijalnih povlastica ili birokratskih usluga za političku podršku građana) i treći je u naporu da se sistematski potisne civilno društvo kao konkurent za reprezentovanje interesa naroda. I zaista, šta će vođi naroda autonoman sindikat ili novinarsko udruženje?
Profesor Stojiljković u daljem razgovoru tvrdi da smo kao duštvo ozbiljno oboleli.
-Naš društveni organizam istovremeno je napadnut od četiri vrste antidemokratskih virusa: bremena autoritarnog nasleđa i idolatrije vođa, tek protodemokratskih vrednosti, klime nepoverenja, kao i dominantnog duha političke pasivnosti i ignorancije. U knjizi sa indikativnim naslovom ,,Srbija traži vođu“ ističem da dominira uverenje da mi i nismo društvo i ljudi zreli za punu demokratiju. Radi se o društvu neotpornom na njeno autoriatarno iskrivljavanje, populističku demagogiju ili zagovaranje vladavine čvrstom rukom brižnog domaćina ,,meki paternalizam“. Naš prosvećeni apsolutist, knez Mihailo Obrenović tvrdio je da njegove Srbe niko neće moći u red uterivati kada oni postanu obrazovani i bogati. Niti smo postali naročito obrazovani i bogati, a pokazalo se da nemamo ni razvijen demokratski sentiment. Za demokratiju dolaze bolji dani, odnosno krug pristalica demokratije će se širiti tek sa jačanjem neautoritarnosti, nacionalne i verske tolerancije, nonkoformizma i sklonosti decentralizaciji i regionalizmu.
Australijski, pak, univerizitetski profesor Džon Kin je uveo u političku teoriju ,,novi despotizam“, a na pitanje sliči li Srbija tome, Stoljiljković kaže:
-Srbija je zemlja autoritarnog populizma u kojoj vlast i vođa zarobljavaju državu i, u meri u kojoj postaju ,,spin diktatura”, klizi ka novoj despotiji. Zajednička karakteristika novih despotija je protivljenje konstitucionalnoj, liberalnoj demokratiji – činjenica da su to u najboljem slučaju iliberalne demokratije. Sve to su i zemlje državnog kapitalizma, plutokratije, vešte kontrole medija, pri čemu nema totalne cenzure. Koristeći multimedijalne tehnike lideri igraju uloge zaštitnika i otelotvoritelja naroda i to rade preko sistema koncentrisane, centralizovane moći, na samom vrhu. Spin diktatori (Gurijev, Trejsman) ne ukidaju izbore – oni pobeđuju na nameštenim izborima. To je i razlog zašto ove despotije imaju kvalitete fantomske demokratije. Postoji konstantno pozivanje na narod, postoje izbori, ali se u realnosti sve ključne odluke donose na vrhu – oni koji kontrolišu sistem, njime i upravljaju. Iako se radi o sistemu arbitrarne vladavine, režim uspeva da ubedi veliki deo populacije da ne postoji alternativa, da vlasti deluju za njihovo dobro i u odbrani njihovih interesa. U novim despotijama ideologija je od drugorazrednoga značaja, postoji tek politički repertoar uronjen u različite oblike kolektivnoga straha od bilo koje stvarne ili fabrikovane pretnje. Čovek koji se u današnjoj Srbiji osvrne malo oko sebe, ne treba da ima oko sokolovo da bi raspoznao elemente novog despotizma poput korupcije, klijentelizma i protežiranja, odnosno fabrikovanog, širokog pristanka građana uz aktualni model od sveprisutnog lidera vođene „demokratije“. Radi se o režimu koji počiva, ne samo na polugama represije, nego i stvaranja saglasnosti građana podmićivanjem, ulagivanjem, korupcijom, plaćanjem. Zato se ovaj tip političkog režima ispoljava u formi cezarizma, korupcije, plutokratije i straha. Cezarizam razara javno polje i sferu političke javnosti. Korupcija ruši političke vrednosti, građanske vrline i novac postaje zamena za čast. Cezarizam je zapravo tip režima koji je i neka vrsta osvete nezrelom, slabom, degradiranom i korumpiranom narodu.
