Na poslednjim parlamentarnim izborima prisutan je fenomen nedokazive izborne krađe, samim tim i nepodnošenja krivične odgovornosti i odgovarajućih sankcija u srpskom političkom parlamentarizmu. Kako se bogata društva poput Amerike ili vaše voljene Francuske obračunavaju (razrešavaju) sa ovakvim neregularnostima, ako se nekim nesrećnim slučajem tamo i dogode?
„Demokratija se ne može uterivati batinom. Ona zavisi od volje svih političkih faktora, svih učesnika u javnom životu, da se njenih pravila pridržavaju. Demokratija je pitanje uverenja, pa tek onda pitanje pravnih propisa, ustava i zakona. Ukoliko bi, kojim nesrećnim slučajem, došlo do zloupotrebe vlasti, reagovale bi nadležne institucije čiji je autoritet iznad trenutne vlastodržačke nomenklature. Tako je u istinski demokratskim državama.
Kod nas je ključni problem u tome što vlast ne veruje u demokratiju i ne želi da je poštuje već se bavi sistematskom zloupotrebom svega: državnog novca, pravosuđa, policije, vojske, prosvete, zdravstva, medija, izborne procedure… U takvim uslovima, demokratija, individualna sloboda, pravo na drugačije mišljenje bivaju sputani i postepeno ubijani.
Ovde se nikad, tokom poslednjih decenija, nismo iskreno dogovorili o uspostavljanju istinske demokratije i istinskog parlamentarizma. Demokratija podrazumeva smenjivost partija na vlasti, a upravo je to u Srbiji najspornije“ – kaže Milan St. Protić, nekadašnji profesor na Univerzitetu Kolumbija, doktor istorijskih nauka, političar i pisac.
U otvorenim i znalački utemeljenim razgovorima sa doktorom istoriskih nauka, bivšim jugoslovenskim i srpskim diplomatom, saznajem kako pisac Protić bezrezervno vlada činjenicama koje dokazuju naučne teze politikoloških nauka preko parlamentarnog iskustava najzrelije (prim.autorka) parlamentarne demokratije, ostalo je pitanje da li smo nešto iz toga naučii:
„Britanski parlamentarizam je bio naš uzor krajem devetnaestog i početkom dvadestog veka. Naše su se političke stranke najviše ugledale na Engleze i od njih crple iskustva u izgradnji državnog i ustavnog ustrojstva. Tad su na srpski prevedeni glavni engleski teoretičari parlamentarizma od Mila do Bedžhota. U dvadesetom veku, usled niza istorijskih okolnosti, taj se pravac izgubio. Mi ovde nismo saglasni ni da hoćemo demokratiju, a kamoli koju od mogućih alternativa treba prihvatiti. Kod nas su i višepartizam i parlament puki politički dekor, kulise iza kojih se krije autoritarnost. Ako bismo krenuli britanskim putem, prvo bismo morali da vaspostavimo kraljevinu. Koliko je to realno, zaključite sami.“
