PRAVEDNIH OSAM I PO MESECI
Mnogi novinski tekstovi iz nedeljnika analiziraju kakva je to velika briga spopala građane naše zemlje i upregla ih u milione na gradskim ulicama velikih gradova, a i onih u unutrašnjosti. Ulice su postale domovi brojnim nezadovoljnim građanima. Oni složno marširaju po trgovima nevelike države. Grad Užice je i te kako agilan pokazatelj.
Cilj saborstva je da se stane sa uvek nelegalnom korupcijom i sa burazersko-rodbinskim odnosima u srpskoj politici: ti meni, ja tebi.
„Zaposli mi ženu, a ja ću da ti namestim neki tenderčić. U lokalnoj samoupravi, Komisije su labilne. Mogu ja to preko mog pobratima. Žena mi završila engleski jezik, ne radi nigde od kako je završila, eeeej, i to državni fakultet, deset i više godina. Nije ona jedina, evo komšinica, takođe nema posla, a studirala stomatologiju.“
Neko će reći, toga je oduvek bilo kroz bližu istoriju. Smenjvale su se čak i dinastije sa prestola u krvavima pirovima. Postavlja se pitanje: Šta je sada drugačije? Zašto je ova višemesečna borba drugačija?
Naš sagovornik, pesnik, direktor izdavaćke kuće „Arhipelag“ i jedan od osnivača Proglasa Gojko Božović, saopštava:
„Mirni protesti širom Srbije pokazuju bolje od ičeg drugog kolike su razmere nezadovoljstva koje potresa zemlju. Na toliko nezadovoljstvo režim nema nikakav politički odgovor. Režim kontroliše sve manji deo društva. Zbog toga se režim okrenuo otvorenoj represiji uvlačeći policiju na najneposredniji način u politički proces.
Policija nema šta da traži u politici.
Politička kriza se ne može rešavati policijskim sredstvima, ali se može produbljivati.
Posezanje režima za ogoljenom represijom, masovna hapšenja i sprečavanja građana da mirno protestuju podstakli su proteste građana širom Srbije. Započeti zbog tragedije u Novom Sadu i korupcije koja stoji iza nje, ovi protesti su uporan, snažan i odlučan zahtev građana Srbije za promenama bez kojih nema mira u ovom društvu, niti je moguće u njemu obnoviti pravdu i demokratiju. Jedino dobro koje ovaj režim može da ponudi građanima Srbije jeste da se mirno i neodložno povuče s vlasti.“
Politikološko mišljenje zaokružuje građansku neposlušnost kao ispravnu reakciju stanovnika jedne male države (Srbija) da preko mirnih demonstracija dođe do ipak mirne promene vlasti i izlaska iz autoritarnog režima po ko zna koji put.
