Emitovanje tv serije prema istorijskom romanu „Ruski konzul“ političara i pisca Vuka Draškovića, krenuće za nekoliko dana, i time će Srbi na autentičan način, spoznati istinu koja se lomila osamdesetih godina prošlog veka.
Koliko je ideja bratstva i jedinstva onda (mislim na vreme ’88-9) uticala na albansku narodnost u pokrajini Kosovo i Metohija? Kako su Albanci zapravo doživljavali SFRJ?
Stalno je posle 1945. i na Kosovu i Metohiji propagirano bratsvo i jedinstvo. I miniranje crkve u Đakovici bilo je zbog bratstva i jedinstva. U Prištini je, u ime bratstva i jedinstva, podignuta i velelepna hala koja se zvala „Boro i Ramiz“. Nasilno i nasilničko bratimljenje završilo se kako se i moralo završiti. Boro je prognan sa Kosova.
Većina Albanaca na Kosovu osećala se strancima, tuđincima, u Jugoslaviji, u državi Južnih Slovena. Oni nisu bili Sloveni, a bili su ubedljiva većina u srpskoj pokrajini. Čežnja za sjedinjavanjem sa Albancima u državi Albaniji bila je razumljiva, ali i odbojna istovremeno, zbog terorističkog režima Envera Hodže.
Vaša duhovitost podmlađuje „Ruskog konzula“.
,,Od Višegrada do Gacka povezoh neke strance, njih dvoje, autostopere. Bili su, ako se ne varam, iz Kanade. ….O tom mostu je – objašnjavao sam polako – napisan i jedan roman za koji je pisac dobio Novelovu nagradu. Beautiful! ……U sred priče, kad sam mislio da sam ih oduševio, jedno od njih upita: Is true that Yugoslavia Soviet oriented?”….
Drago mi je što ste prepoznali autorovu ironiju u tom isečku iz romana. Glavni junak je ogorčen što stranci, kojima on pokazuje onaj predivni Višegradski most, i ne primećuju tu lepotu, nego ga pitaju da li je Jugoslavija satelit Sovjetskog Saveza. I on im odgovara da je, pre nekoliko vekova, i Višegradski most gradio Staljin lično…
