

PETAK, 14. novembar 2025. Francuska 7 sa početkom u 19 sati
VELIKI INTERVJU
Urednik i voditelj programa Vidak M. Maslovarić
Predstavljanje praktikuma „Veliki intervju“autorke Biljane Dimčić
Govornici:
- Zoran Stojiljković, profesor političke sociologije doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka govori o „novom despotizmu“ kroz skorašnji intervju sa autorkom
- Biljana Dimčić, diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikologiju i autorka publikacije i praktikuma ,,Veliki intervju“ nadovezuje se na odluke u sferama javne reči preko brojnih intervjua (specijalno o intervjuu sa Dejanom Stojiljkovićem i svojim profesorima)
- Jelena Koprivica, urednica news portala nova.rs i u dnevnim novinama „Nova“ govori o intervjuu kao novinarskom žanru koji ima svoja pravila obuhvatajući intervjue iz objavljene knjige koji su morali da prođu njene ruke
- Slavoljub Kostić, novinar portala „Jugpress“ govori o istorijskim aspektima publikovanih intervjua iz knjige, razmatrajući građanski rat za vreme Drugog svetskog rata i okolnosti koje su uslovile tenzije a na osnovu znanja profesora istorije na Filozofskom fakultetu Čedomira Antića
- Zoran Hamović urednik IK ,,Clio“ govori o jedinstvenom izboru autora za svoju izdavačku delatnost
Publikacija, zapravo, knjiga etabliranih novinarskih intervjua sa povodom i bez povoda, rađenih između novinarke i najznačajnijih ličnosti kako kulturne i političke scene, tako i sa najpopularnijim piscima, pesnicima, glumcima, fotografima svetske provinijencije. Takođe, u ovaj novinarski rad, uključeni su i istaknuti javni poslenici, koji su predanim angažmanom doprineli početku društvenih promena u zatvorenom i uskogrudom društvu, poput književnika i urednika izdavačke kuće ,,Arhipelag“ Gojka Božovića i istoričara umetnosti, ujedno i književnika Nebojše Milenkovića. Posebna pažnja u knjizi posvećenа je profesorima Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Veliki broj intervjua objavljen je na portalu nova.rs pod uređivačkom palicom novinarke Jelene Koprivice, a na inicijativu diplomiranog politikologa Dimčić, koja je izborom sagovornika, ujedno i tema pokrenula važna pitanja iz sveta politike, poput istorijskog razumevanja okolnosti pod kojima su se vodili poslednji ratovi, tražeći odgovore na nelaka pitanja, a tiču se slobode srpskog društva, gde je (sloboda) upitna od petog oktobra pa naovamo. Autorkini sagovornici su se delimice, svako na svoj način, složili kako nesloboda srpskog društva umnogome proističe iz nedovoljnog aktivizma njenih građana i nepostojanja participacije u organizovanju vlasti. Taj „novi despotizam“ kako ga je krstio univerzitetski profesor iz Sidneja Džon Kin, sliči kriminogenom despotizmu, koji je uveliko prisutan u Srbiji, pre i posle strašnih ratova tokom raspada Jugoslavije.
Autorka je napisala intervju sa prof. dr Zoranom Stojiljkovićem koji je decidno ukazao na probleme novog despotizma, pošto je taj pojam sadašnji epitaf u globalnom svetskom društvu. Dimčić je linijom političke sociologije zaokružila temu digitalnog totalitarizma, u razgovoru sa prof.dr Slavišom Orlovićem, a sa negdašnjim predsednikom „Srpskog pokreta obnove“ Vukom Draškovićem, otvorila teme istorijskog nasleđa za vreme i posle komunizma, preko njegovog ekranizovanog romana „Ruski konzul“. Bivši diplomata i istoričar Milan St. Protić ukazao je na contradictio in adjecto srpskog naroda preko svoje knjige ,,Zemlja Viljema Tela“ poredeći malenu Srbiju sa razvijenom Švajcarskom. Preko izneverene revolucije 2005. javnost se, pak, upoznala, u još jednom intervjuu, sa stavovima koji deklarišu vreme tokom istorijskog petog oktobra, u kojem je gospodin Protić bio itekako agilan!
Pisci Arsenijević i Stojiljković, kao intelektualni iskorak našeg vremena, književno su pristupili razotkrivanju vladajuće elite, govoreći da sem svojih govora političari ne čitaju skoro ništa, te ne možemo očekivati da takva grupa donese progres u društvu i otrgne se od preteškog nasleđa iz prošlosti sa elementima višestrukog nacionalizma. Postavlja se pitanje: ima li srpsko društvo demokratiju ako njome upravljaju ljudi iz devedesetih godina prošlog veka i ko su, pak, novi delatnici koji slede takve upravljačke aršine?
Tetralogija Vladimira Arsenijevića „Cloaca Maxima“ je po oceni Tajmsa (TLS) napisana jezikom elegancije i retka je slika uokvirena predanim tridestogodišnjim pisanjem sa pogledom u svet. Pisac smatra da u Srbiji vlada ,,patriotski duh“ koji paranoično prezire i nastoji da obustavi svaku inicijativu koja se zasniva na negovanju pozitivne komunikacije i dobrosusedskih odnosa.
Ovakve teške teme, otvorene na profesionalan način, dobra su priprema za autorkino razumevanje društvenih pojava, univerzalnih vrednosnih sistema, intelektiualne misli, političkog aktivizma kroz i pored neizgrađenih institucija, duž zvaničnih kanala informisanja i akademskog ćutanja na državno beznađe izdejstvovanog, može se reći, jednoumno napravljenog političkog sistema. Kakve i kolike su posledice narazumevanja istorijskih okolnosti po društvo, pitanje je svih pitanja!
BIOGRAFIJA
Biljana Dimčić je diplomirala novinarstvo i komunikologiju na beogradskom Fakultetu političkih nauka 2005. godine.
U toku studija usavršavala je umetnost govora u informativnoj redakciji otvorenog programa Radio Beograda (kultne radio emisije ,,U ovom trenutku“ i ,,U središtu pažnje“), gde je i diplomirala na temi „Informativna funkcija Prvog programa Radio Beograda“ .
Nakon novinarskog posla, usledio je angažman u kabinetu ministra Slobodana Lalovića, izabranog da vodi Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u Vladi Republike Srbije, kao stručna saradnica iz oblasti odnosa s javnošću, priređujući televizijske emisije u vezi sa izbornom kampanjom kabineta ministra i ministarstva u celini. Takođe je vodila poslove komunikacija na renomiranom privatnom Fakultetu informacionih tehnologija, koji egzistira u sastavu beogradskog Univerziteta „Metropolitan“. Zapaženi su njeni rezultati kao konsultanta u stručnim analizama za međunarodnu švajcarsku agenciju SDC – Swiss Agency for Development and Cooperation na jugu Srbije.
Biljana Dimčić je bila koordinatorka na državnom projektu za izgradnju autoputa kod Grdelice, Vladičinog Hana, Vranja pod upravom grčke korporacije „Terna“. Aktivan je član Društva za obolele od MS-a, šireći informacije o najnovijim terapijama na rentabilnim nacionalnim medijima. B.Dimčić samostalno učestvuje u izgradnji i promovisanju Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine, kao legitimnog tela za upravljanje kulturnim projektima na nacionalnom i međunarodnom nivou poput promocije monografije „Blistavi umovi Srbije.“
Autorka je knjige novinarske priče – „Razgovori“, u kojoj se mogu pronaći, intervjui sa popularnim ličnostima kao što su kantautor Kemala Monteno, onda muzičar Vlada Divljan, novinar svetskih televizijskih mreža Aljoša Milenković, vrhunski glumac Nebojša Dugalić, profesionalna i obrazovana novinarka RTS – a Sanja Dragićević, holivudski glumac srpskog porekla Željko Džek Dimić, rok muzičar Đorđe David Nikolić i mnogi drugi.
Za prvu knjigu stihova recenziju je uradio sonetista iz Kragujevca Saša Mićković, a nova poema ,,Kad poželiš da se vratiš” obogaćena je fotografijama iz Francuske. U ovoj posve neobičnoj knjizi, završnu reč je imala naša istaknuta književnica Mirjana Štefanicki Antonić.
O intervjuima, kao specifičnom novinarskom žanru sa elementima reporterskog izveštavanja, sa popularnim i medijski eksponiranim ličnostima, ocenu je, takođe, dala politikolog za novinarstvo i komunikologiju Marija Petruljević.
Počastvovani gost poslednjeg poetskog spektakla je, svakako, svetski umetnik iz Pariza, gospodin Mišel Kasamia (Michel Casamia), dugogodišnji stvaralac umetničkog izraza uz pomoć novih medija, koristeći fotografiju kao način izražavanja u savremenom dobu.
Michel Casamia je direktor fotografije sopstvenog brenda i saradnik svetskih modnih magazina poput Vogue, Elle, Cosmopolitan … Takođe je izvrsnom fotografijom ovekovečio nastup popularne džez pevačice i pijanistkinje Dajane Krol ( Diana Krall).
Trilogija ,,U priči” obeležila je 2020. godinu i za ovu knjigu, naš istaknuti i trenutno, veoma prevođeni književnik Zoran Bognar kaže da je ,,zavodljivi triptih sačinjen od razgovora, stihova i fotografija koji na poseban način komuniciraju i predstavljaju jedinstven put svedočenja Biljane Dimčić.”
Vrhunac književnog stvaralaštva, doživeće njena poetska bravura „Zli Sni“ u izdanju renomirane izdavačke kuće „Nova poetika“. Aktivan je član u Udruženju književnika Srbije koje je u 2023. godini objavilo troknjižje ,,U priči“ u funkciji izdavača, dajući pritom tehničku i stručnu podršku za objavljivanje knjige.
U pripremi je, takođe, još jedna njena neobična knjiga, više praktikum „Veliki intervju“ u kojoj će biti sadržani aktuelni veliki razgovori sa najznačajnijim, kako domaćim tako i svetskim, pregaocima intelektualne misli, objavljivani pravashodno na portalu nova.rs
KNJIGE I RADOVI
-Analiza UZIP NIŠ, SDC – Swiss Agency for Development and Cooperation, 2012.
-Razgovori, knjiga intervjua, ,,Narodni univerzitet“, Vranje“, 2014.
-Osvrt na poeziju Biljane Dimčić, Saša Mićković, news magazin ,,Nedeljnik“, Beograd, 2016.
-,,Ponoćni treptaji“, poezija, ,,Panpublik“, 2017.
-Zbornik pjesama i kratkih priča, ASoglas, 2017.
-,,Kad poželiš da se vratiš“, kolaž pesama i fotografija, ,,Narodni univerzitet“, Vranje, 2018.
-,,U priči“, trilogija, I.O.S. 2020.
-,,Blistavi umovi Srbije“, ,,Asoglas“, portal i izdavačka kuća, 2015-2020
-Monografija ,,Blistavi umovi Srbije“, izdavač Ruska biblioteka – Pančevo Nacionalni savet ruske nacionalne manjine u Srbiji, 2021.
-,,Blagoslov reči 2“, Mirjana Štefanicki, Prometej, 2018.
-,,Knjiga o knjigama“, Mirjana Štefanicki, Prometej, 2021.
-,,Njegošev venac“, Umetnički horizont – Saša Mićković, 2018.
-,,Bešenovska prinošenja“- Zbornik poezije manastira Bešenovo na Fruškoj Gori, 2018.
-Časopis za kulturu i umetnost ,,Zvezdani kolodvor”, Zorica Tijanić, 2015-2020.
– „U priči“ – troknjižje – izdavač ,,Udruženje književnika Srbije“, predsednik UKS Miloš Janković, 2023.
-Časopis za kulturu i umetnost ,,Zvezdani kolodvor”, Zorica Tijanić, novogodišnji dvobroj za 2024.
TEKSTOVI I IZJAVE ZA MEDIJE
–Magazin ,,Status“, reportaže, glavni i odgovorni urednik Slaviša Lekić, 2008.
-Politički magazin, ,,Vranjske“, novinar Goran Antić, 2014.
-,,Wannabe Magazine“, najava o promociji knjige ,,Razgovori“, urednik Jovana Katić, 2014-2015.
-Radio emisija Jutarnjeg programa ,,Uhvati dan“, Radio Beograd Prvi program, novinar Čedomir Savković, 2015.
-OK radio, regionalni portal vesti, novinar Slađana Tasić, 2015.
-RTS 1, reporterska emisija ,,Gost“, novinar i urednik Milan Popović, 2017.
-Portal ,,Vranjske“, tekst o knjizi ,,Kad poželiš da se vratiš“, novinar Slavomir Kostić, 2018.
-Portal ,,Vranjske“, najava za novu trilogiju ,,U priči“, novinar S. Kostić, 2020.
-Ruski Arhiv, tromesečni časopis, glavni i odgovorni urednik Milovan Ćurčić, 2020.
-Portal „Vranjenews“ – analitički izveštaj o monografiji ,,Blistavi umovi Srbije” sa osvrtom na celokupno stvaralaštvo u Rezimeu knjige i retkim fotografiojama, tipičnim za monografsko delo, urednik i vlasnik portala Dejan Dimić, 2021.
-Regionalni portal ,,Jugpress“ – izveštaj o novoj knjizi „Blistavi umovi Srbije“, novinar Slavomir Kostić, vlasnik portala Ljiljana Stojanović
-Portal i novine ,,Nova“ 08.08.2023. pa nadalje duž 2024. godine – veliki intervju sa piscem Dejanom Stojiljković, istoričarem umetnosti Nebojšom Milenković, profesorom na Fakultetu političkih nauka prof. dr Slavišom Orlovićem, potom profesorom istorijskih nauka dr Čedomirom Antićem, političarem i književnikom Vukom Drašković, političarem, piscem i diplomatom dr Milanom St. Protićem, pesnikom, književnim kritičarem i izdavačem Gojkom Božovićem i mnogim drugima.















