U državama sa autoritarnom i korumpiranom vlašću institucije služe interesima malog broja moćnika, a najveći broj građana isključen je iz odlučivanja i raspodele rezultata rada i koristi, kaže za Nova.rs Zoran Hamović.
Za ljude 21. veka vizija budućnosti bez ratovanja gotovo da je nezamisliva. Iako su ratovi strašni i razorni, izgleda kao da su neizbežni. To je sud britanskog autora Entonija Kliforda Grejlinga, koji u knjizi „Rat“ ispituje, testira i dovodi u pitanje koncept rata. Predlaže da ako dublje i tačnije razumemo rat, možda smanjimo njegovu učestalost, ublažimo strahote i umanjimo teret njegovih posledica. Istražuje dugu, tragičnu istoriju rata i kako se ratovanje promenilo kao odgovor na tehnološki napredak. Ispituje teorije o uzrocima rata o kojima se mnogo raspravlja i razmatra pozitivne promene koje bi mogle proizaći iz rata. U duboko mudrom zaključku, autor sagledava „teoriju pravednog rata“ u novim moralnim terminima, uzimajući u obzir lekcije Drugog svetskog rata i Holokausta i postavljajući etička načela za odlazak u rat i za ponašanje tokom rata.
Knjigu je ovih dana, u prevodu Ksenije Todorović, objavila izdavačka kuća „Clio“. Direktor i glavni i odgovorni urednik ove izdavačke kuće Zoran Hamović u razgovoru za Nova.rs ističe da „Rat“ predstavlja filozofsko, etičko i istorijsko preispitivanje rata:
– A posebno Drugog svetskog rata, koji se često posmatra kao „pravedni rat“. Grejling u ovom delu dovodi u pitanje niz ustaljenih postavki o ratu, pravdi, moralnosti, odgovornosti i civilizaciji, analizirajući ih kroz prizmu najvećih strahota 20. veka – Holokausta, bombardovanja civilnog stanovništva, koncentracionih logora i posleratnih suđenja. U vremenu kad se rat sve češće opravdava kao „neophodno zlo“, knjiga „Rat“ je poziv na etičku budnost, kritičko preispitivanje istorije i opomenu da naša civilizacija nije imuna na brutalnost. Naprotiv, može je proizvoditi sofisticiranije nego ikada pre – smatra Hamović.
Na pitanje kako da običan građanin razume ovu studiju i sagleda okruženje u kojem svakodnevno prebiva, naš sagovornik odgovara:
– Ova studija ima snažnu, praktičnu poruku za običnog građanina, naročito u vremenu kada su konflikti poput rata u Ukrajini ili Palestini, deo svakodnevne realnosti, informacija i straha. Grejling upozorava da kada se rat „normalizuje“ – nasilje ulazi u svakodnevicu. Stoga, građanin pogođen ratom, direktno ili posredno, ne sme da postane samo pasivni posmatrač. Mora da čita između redova, da se povezuje s mislećim ljudima, da ne pristaje na manipulaciju, da održava kritičku distancu i da ostane moralno čvrst kada je najteže. To je prvi i najvažniji korak ka miru – moralni otpor ratu u vlastitoj svakodnevici.
Još jedna nova knjiga u izdanju kuće „Clio“ jeste studija „Zašto narodi propadaju“, koju potpisuju poslednji laureati Nobelove nagrade za ekonomiju – Daron Asemoglu i Džejms Robinson. Opsežna studija svojim analizama zaključuje da su institucije ključne za boljitak naroda.
– Ključna ili, kako neki smatraju, revolucionarna teza Darona Asemoglua i Džejmsa Robinsona jeste da su institucije, kako političke tako i ekonomske, od presudne važnosti za razvoj ili propadanje jednog društva. Potencijal naroda i države najbolje se sagledava kroz funkcije političkih institucija. Ako su one inkluzivne, transparentne i odgovorne, mogućnosti su raspodeljene, cirkulišu i grade društvo. Ako su ekskluzivne, represivne i korumpirane, mogućnosti su zarobljene, što vodi stagnaciji, siromaštvu i nasilju. U tom smislu, politika jeste krov svega, jer odlučuje kako će institucije biti oblikovane, a time i etos naroda. U državama sa autoritarnom i korumpiranom vlašću, institucije su ekskluzivne i ekstraktivne. Služe interesima malog broja moćnika, a najveći broj građana isključen je iz odlučivanja i raspodele rezultata rada i koristi – priča Hamović.
Autor teksta: Biljana Dimčić
Pročitaj ceo članak na Nova.rs
